Slavija square – competition – 2nd prize

Slavija square

authors: M.Arch. Stevanovic Nikola

M.Arch. Radulovic Vladimir

M.Arch. Enbulajev Vanja

Mr.Arh. Stevanovic Vojislav

Koncept projekta

Predloženo rešenje predviđa spuštanje trga ispod nivoa kolskog saobraćaja. Formiranjem podzemnog centralnog trga, dobija se multifunkcionalan prostor koji objedinjuje podzemne pešačke trase, komercijalne i rekreativne sadržaje. Na nivou ulice ostaje površina oko spomenika, dostupna za pešake, koju dopunjuje niska voda (fontana). Reprogramiranjem klasičnih podzemnih pešačkih prolaza (kao zona pešačkih trasa sa komercijalnim sadržajem), dobijamo prostore koji podržavaju rekreativne aktivnosti. Time se, takodje, naglašava gradski karakter Slavije – užurbanost, prolaz, aktivnost …

Projekat oblikovno i funkcionalno proističe iz zatečenih uticaja saobraćaja i podzemnih instalacija na terenu, tako da se podzemni prostor formira oko njih.

Prostor je formiran kroz dve etaže na kotama -7.14 i -3.50 m. Projektovano je 5 silaza na koti -7.14 i jedan na koti -5.10 m.

Silaz br.1 hotela Slavija.

Silaz br. 2 kod Deligradskeulice.

Silaz br.3 Nemanjina ulica.

Silaz br.4 Narodna banka Srbije.

Silaz br.5. ulica Kralja Milana.

Silaz br.6 Beogradska ulica.

Silazi u pothodnike su projektovani tako da omogućuju nesmetanu komunikaciju u svim pravcima. Prolazi su pored komercijalnih obogaćeni dodatnim sadržajima, trim stazom koja prati celokupan tok komunikacije u određenim delovima i fitness spravama, stenom za penanje itd. Svi komunikacijski pravci se susreću u centralnoj zoni – podzemnom trgu na koti -7.14 m.

Trg predstavlja otvoren prostor sa raznolikim sadržajima na kojem je dominant motiv stena za penjanje “free climbing” koja se pruža ka velikom kružnom otvoru u tavanici. Pored trim staze koja prolazi kroz centralni prostor i stene za penjanje, sportsko – rektreativni aspekt je dopunjen fitnes spravama duž galerije sledeće etaže na koti -3.50m , koje se mogu slobodno koristiti. U parteru na koti -7.14 centralno pozicionirano, predviđeno je sađenje, odraslog visokog listopadnog drveta.

Sa etaže podzemnog trga, pristupa se stepeništem na rekreativni i komunikacijski nivo na koti -3.50 m, koji dalje preko galerije vodi ka izlazima br.1 i br.6. Na ovoj koti nalazi se otvoreno I u prostoru slobodno postavljeno stepenište koje vodi ka trgu na nivou ulice – trg Slavija.

Sa galerije na koti -3.15 se rampom koju prate komercijalni sadržaji dalje spušta ka silazu br.1 na koti -5.10. Ovom rampom silazi br. 1 i br. 5 povezuju se sa ostalim komunikacijama zaobilazeći podzemne instalacije koje se nalaze u tom pojasu. Od silaza br.1 do silaza br 6.takođe se spuštamo rampom na kotu -7.14 m , koju prate komercijalni sadžaji. Ovo spuštanje je neophodno da bi se zaobišle instalacije ispod Mekenzijeve ulice koje idu do dubine -3.50 m.

Na trgu Slavija fontana je projektovana kao sastavni deo popločanja trga. Instalacije mlaznica vode I instalacije za odvođenje vode postavljene su u ravni popločanja. Popločanje trga je pod nagibom 2% tako da se voda odvodi ka spoljašnjem prstenu trga. Na ovaj način postiugnut je jedinstven slobodan javni prostor. Korisnici mogu neposredno da prolaze između mlazeva vode I slobodno se kreću trgom. Bitno je naglasiti da je zbog funkcionalnosti I bezbednosti okolnog kolskog saobraćaja ( sprečavanje raspršavanja vode usled udara vetra ) visina mlaznica ograničena na 2m.

Bista Dimitrija Tucovića ostaje na trgu i pored fontane I zelenila čini jedinstven motiv trga. Popločanje trga je prekinuto sa dve kružne staklene lanterne koje su u ravni popločanja i po kojima je moguće hodati. Pored centralnog kružnog otvora I mlaznica fontane postavljena je velika kružna betonska klupa. Osvetljenje je planirano kao podno osvetljenje u ravni popločanja trga. Postavljeno je u zoni mlaznica vode, oko spomenika Dimitrija Tucovica, oko ruba lanterni I ruba centralnog otvora trga.

Motiv popločanja se ponavlja na prilaznim površinama oko trga.

Materijalizacija popločanja predstavlja razigranu linearnu formu od betonskih elemenata koja se provlači kroz celokupno rešenje.

00 01 01-1 02 03 04 05 06 06-1 07 08 09